Uvek sam smatrala da bilo kakav kreativan izraz, pa čak i onaj neuspeli, deluje poput terapije. Terapije nervnog sistema i opšteg duševnog stanja, da preciziram. Samo treba pronaći onaj izraz koji pojedincu najviše prija i donosi najviše dobrobiti u terapijskom smislu. A taj put do pravog izraza je najzanimljiviji deo jer se sastoji iz neprestanog istraživanja i opipavanja, put kroz čarobne vrtove mašte.
Donekle mislim da i genetski preduslovi moraju da budu prisutni, ali svakako nisu presudni.
Moja baka je šila, šije i moja majka, koja me nikad nije terala da šijem, ali mi je uvek šila tako očajne modele da sam s 13 godina rekla, ajd sad malo ja, daj te makaze i materijal, sad ćeš da vidiš čuda.
Čuda se naravno nisu desila, pre totalna katastrofa, no ja i dan danas čuvam svoju prvu bluzicu ikad sašivenu.
Otac mi je bio stolar, ljudi kažu jako dobar, no nama nikad nije stizao da napravi bogzna šta za u kuću, valjda od silnog posla kojeg je imao. Obično to tako i biva. Ostavio je za sobom gomilu divnog i retro alata, i kad otvorim ormarić u kome se to sve nalazi, iskreno žalim i mnogo se rastužim što nije više medju nama da ga pitam za po koji savet, kad pravim nameštaj od kartona.
A njegov otac, moj deda, je bio kovač. Radio je prava mala čudesa od kovanog gvožđa. Njega se slabo sećam, skoro da nijedan lični doživljaj ne mogu da povežem s njim.
No, imam njegov čekić, ručno rađen, iz 1965.
Istraživala sam malo po internetu, šta sve može da se radi sa žicom i za početak probala čekičanje dekinim čekićem. Osobenost ovog čekića je u tome da su mu ivice pomalo zaobljene, pretpostavljam da se istrošio vremenom, ali je upravo ono što je potrebno da se žica za nakit spljošti. Ukoliko je čekić ravan, ostavljaće tragove po žici koje se kasnije teško ili nikako ne popravljaju. Bilo kako bilo, ja sam se malo igrala, savršeno uživala u agresivnosti lupanja čekićem po aluminijumskoj žici i osećala se naprosto sjajno posle toga.
Donekle mislim da i genetski preduslovi moraju da budu prisutni, ali svakako nisu presudni.
Moja baka je šila, šije i moja majka, koja me nikad nije terala da šijem, ali mi je uvek šila tako očajne modele da sam s 13 godina rekla, ajd sad malo ja, daj te makaze i materijal, sad ćeš da vidiš čuda.
Čuda se naravno nisu desila, pre totalna katastrofa, no ja i dan danas čuvam svoju prvu bluzicu ikad sašivenu.
Otac mi je bio stolar, ljudi kažu jako dobar, no nama nikad nije stizao da napravi bogzna šta za u kuću, valjda od silnog posla kojeg je imao. Obično to tako i biva. Ostavio je za sobom gomilu divnog i retro alata, i kad otvorim ormarić u kome se to sve nalazi, iskreno žalim i mnogo se rastužim što nije više medju nama da ga pitam za po koji savet, kad pravim nameštaj od kartona.
A njegov otac, moj deda, je bio kovač. Radio je prava mala čudesa od kovanog gvožđa. Njega se slabo sećam, skoro da nijedan lični doživljaj ne mogu da povežem s njim.
No, imam njegov čekić, ručno rađen, iz 1965.
Istraživala sam malo po internetu, šta sve može da se radi sa žicom i za početak probala čekičanje dekinim čekićem. Osobenost ovog čekića je u tome da su mu ivice pomalo zaobljene, pretpostavljam da se istrošio vremenom, ali je upravo ono što je potrebno da se žica za nakit spljošti. Ukoliko je čekić ravan, ostavljaće tragove po žici koje se kasnije teško ili nikako ne popravljaju. Bilo kako bilo, ja sam se malo igrala, savršeno uživala u agresivnosti lupanja čekićem po aluminijumskoj žici i osećala se naprosto sjajno posle toga.
Oblici
Napravila sam par oblika kojima još nisam našla primenu, mogle bi biti mindjuše ili privesci, šta god već.
Privezak u obliku srca
Ogrlica
Mnogo mnogo mnooogo lijepo! Grussen iz Deutschland :)
ReplyDeleteGrüßen zurück! Hvala na komentaru
ReplyDeleteOduševljena sam blogom i ne znam kako do sada nisam naletela na njega!?
ReplyDeleteIzabrala sam vas za Liebster blog award pa ako imate vremena za malu "igricu" i nagradicu, svratite do mog bloga da vidite o čemu se radi.
kreativnoubijanjevremena.blogspot.com
Puno pozdrava
Jelena